Dr Husnija Bitic ,deshmitaret e masakrave harruan perjetimet

Perparimi Dim 1 Fév - 3:04

http://209.85.129.132/search?q=cache:tMcOtw9cAGkJ:lajme.dervina.com/archive/3265-1099:615/SensacionaleA-eshte-gjalle-Ukshin-Hoti.htm+ja+znam+za+ukshin+hoti&hl=fr&ct=clnk&cd=1&gl=fr&client=firefox-a

[color=white]Nese deshironim qe njerzimit te ja dhuroim civilizimin'interesave te juaja' ma pari atyre ua marrim forcen e lirise se te shprehurit,,duke largue çdo gje natyrore! Me ua keputur krahet e mendimit te lire shpirteror mentalitet!!Dhe njerezit me shtie me besue ne mendime te brishta,si p sh, lufta financiale per jete,ramja e fejes e tjera!
Procesi manipulimit behet permes fotografise se rrenave me foton e botes,Dhe duhet qe ne çdo informate ta diskriminoim
Kur me qeverisje vertetoim qe eshte e verteta atehere thoom se kemo liri

rancis Bakoni sopas biblesne kohen e drurit ne librat e Enohit dy superfiqi
AZazeli dhe Semjazi ua derguan njerzimit diturin e perendise

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Promoteu diturin ua jepte njerzise
Shoqeria ne pjese e ndare!Elitat =Masonet (mjeshtrit) bashk me diellin,piramidat,paraqitja e syrit dhe e tera ne qenderSkopje,

Nese dojm me ua marr te drejtat nje kombit ma pari ja marrim forcen e lirise se shprehjes qe populli mos te guxoi me thene te verteten por siq flitet ne mesin e atij mjedisit Heee
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Te nderuar, pas shkrimit lidhje me Ukshin Hoti e mora nje leter nga nje dashamir I Ukshinit I cili thote se nje kufome qe eshte gjet afer burgu nuk eshte kufoma I Ukshin Hotit, dhe shpreh dyshim se AI eshte diku duke u mbajte peng.

Po te ishte ashtu, do te ishte shum mir, por per fat te keq ato shansa bile nuk egzistojne fare. Do te ishte e pa mundur qe nje njeri te mbahet kaq shum kohe peng mbsheftas.
Kur tash se NE afersi te burgut nja 1 - 2 KM NE drejtim tw Istukut Ukshinin e kan vra (sipas informates te nje gardiani), kursesi nuk kame mendue nje ate kufom qe eshte gjetur pa krye. Per fat te keqe nuk eshte vetem kofoma e Ukshin Hotit qe nuk eshte gjetur.

Do te isha shume e shum fatelumt nese koharegon se Ukshin Hoti eshte diku gjalle.

As I perket Masakrit te Dubraves, une is njeri I drejtesis, is avokat I shume te burgosureve, Ku per fat teqw e Kane humbe jeten edhe kater klijenta te mijte, me 21 shtator 2006 NE Prokurorien per krimet e luftes NE Beogard e kame dorzue kalximin penal kunder Ministrit te drejtesis se Serbis te asaj kohe. Po IU dergoi me attachment (NE gjuhen serbe). Kur fillova perta perpilue ket kallxim penal, kerkova njga disa klijenta te mije qe e Kane perjetue golgoten e Dubraves, te MI derojne deklaratat e tyre, at pershkruajn ata vet, is e Kane perjetue kete golgot. Por nuk mora prej askujt pergjgje, ndoshta pasi qe e shejuan lirijen e mberine NE shtepija, I kishin harrue te gjitha te keqijat.

Dr Hysni Bitici
Dr Hosing BITIC,
Beograd, Sava Burica 8/16

06 October 2006

TUZILASTVO ZA RATNE ZLOCINE
B e o g r a d
Ustanicka br 29

Predmet: Dragoljub Jankovic,
Krivicno delo protiv
Covecnosti i genocide.

Dana 22 / 09 / 2006 podneo sam krivicnu peijavu u gore navedeno tuilastvo gde je navedeno kao adrese podnosica prijave: London (privremeni ali duzi boravak) i adresa stalnog prebivaljista: Beograd, Save Burica 8/16.

Kako [odnosilac prijave vec duze vreme boravi u inostarntsvo ovim putem zeli da upozno nadlezno tuzilastvo da najlaksi nacin komuniciranja-dopisivanja moze da bude preko elektronske adrese: bitic81@yahoo.co.uk

Ako se nastavak korespondencije bude isao preko adrese u Beogradu podnosilac prijave bice u nemogcnosti da bude upoznat sa situacijom u vezi prijave za koje je pravno zainteresovan jer se radi i o cetvorici njegovih branjenika koji su izgubili zivot u KPZ Dubrava kod Peci dana 22/05/1999 godine.

Dostavljam i dva broja telefona ukoliko tuzilastvo smatra da tim putem mozemo komunicirati: ++44 2072 746 183 / ++44 7986 861015
S’postovanjem.

Dr Husnija BITIC
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Datum: 21 septembar 2006

TUZILASTVO ZA RATNE ZLOCINE
B e o g r a d
Ustanicka br. 29

Predmet: Dragoljub Jankovic,
krivicno delo protiv
covecnosti i genocid.

Dragoljub Jankovic u svojstvu Ministra Pravde Republike Srbije u toku svog manda- ta, kao odgovorno lice u ciju nadleznost spadaju i izrversenje krivicnih sankcija, nadzor na KPZ i okruznim zatvorima, za vreme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije naredio Zavodima za izvrsenje krivicnih sankcija: Sremska Mitrovica, Pozarevac i Nis i drugim zatvorima u Srbiji da, svi zatvorenici - albanci a koji su osudjeni za krivicna dela udruzivanje radi neprijateljske delatnosti i krivino delo terorizam, prebace iz navedenih zatvora u KPZ Dubrava - Istok kod Peci na Kosovo.
Dragoljub Jankovic je znao ili je morao da zna da ce taj zatvor biti napadnut od strane aviona NATO alijanse, jer isti objekat njegovim odobrenjem delimicno ispraznjen polovinom 1998. kada je veci broj zatvorenika premesten iz KPZ Dubrava u Kaznjenim popravnim zavodima u Srbiji: Nis, Pozarevac i S. Mitrovica da bi se u taj objekat smestile vojne i paravojne militantne snage Srbije i Jugoslavije. Krajem aprila 1999.godine vise stotine Albanaca - zatvorenika vezanih ruku uz velika maltretiranja prebaceno is srpskih zatvora u Srbiji na Kosovu. Na putu iz Srbija za Dubravu, zatvorenici su maltretirani. Neziru Zogaj (65) slomljena mu je noga od batina koje je dobio od strazara - cuvara zatvora u Nisu. Zogaj je do oktoba 1998. Izdrazao kaznu u KPZ Dubrava. Potom biva prebacen u KPZ Sremska Mitrovica. Dana 26. Aprila 1999.godine zajedno sa drugim alnaima – zatvorenicima se prebacuju u KPZ Nis, tu prespaju jednu ili dve noci, te posle nastavljaju put zaKosovu. Husnija Bitic, ovu informaciju je dobio licno od Nezira, prilikom posete u KPZ Zabela, dana 24 jula 1999. godine.

KPZ Nis je posluzio i kao sabirni centar za zatvorenik - albance iz drugih zatvora u Srbiji, jar kasnija iz KPZ Nis put ka zlokobnom zatvoru Dubrava su nastavili i albanci - zatvorenici koji su bili na izdrzavanje kazne u tome zatvoru. Iz Niskog zatvora su

transportovani i klijenti adv. Dr. Bitica:
1) Sina Bytyqi;
2) Enver Zogaj:
3) Ali Gashi;
4) Xhavit Kacaniku;
5) Burim Bllaca...

Ovi zatvorenici su osudjeni presudom Okruznog suda u Prokuplju: K-br.41/99 i do 24 aprila 1999. Nalazili se u Okruznom zatvoru u Prokuplju. Potom se prebacuju u KPZ Nis, da bi 28. Aprila krenuli za Dubravu.
Enver Zogaj, iz sela Belanice i Ali Gashi, iz Pecana, obojica iz optine Suva Reka, bivaju ubijeni (Gashi je ranjen, kasnije likvidiran), od strane srpskih bezbednosnih snaga, dana 22. maja 1999. U KPZ Dubrava. Ali Gasi bio je ranjavan u grupi zatvorenika koji su bili okupljeni po naredjenju od strane zatvorskih odgovornika, kod sportskog igralista. Kao ranjenik on zajedno ostalim stize do Lipljana. Njegovi drugovi, kazu da je iz zatvora u Lipljan navodno je prerbacen u bolnici u Pristini gde mu se gubi svaki trag.
Inforamaciju o pogibiju Envera Zogaj i ranjavanjem Ali Gashija, a potom izvucenog iz
zatvora u Lipljanu, adv. Husnija BITIC, je dobio od Sinana Bitiqija 22. Jula ‘99.god. Sinan je i sam tesko ranjavan 22. maja. Kada ga je posetio u KPZ zabela-Pozarevac, njegov branilac BITIC, doveden je u kolicama, jer je bio nepokretan. Ranjavan bio u obe noge. Istu informaciju je potvrdio i Xhavit Kacaniki, 04. Avgusta 1999.g. u KPZ Nis, prilikom posete adv. Bitica, kao i drugi zatvorenic, koji su preziveli tu golgotu.

Adv. Bitic je obavestio porodicu Envera Zogaj. Porodica je potrazila grob, pronasla ga Enverovo bezivotno telo prebaceno je u njegovo selo, sahranjeno po mesnim - verskim
obicajima. Dok telo Ali Gashija, nikada nije pronadjeno.

Dragoljuba Jankovica je odgovoran i za smrt treceg branjenik adv. Husnije Bitica, osudjenika Ukshin Hoti, iz Velike Krushe, opstina Prizren.

Hoti je osudjen pravnosnaznom presudom Okruznog sudu u Prizrenu u 1994,godini na pet godine zatvora. Kaznu je prvo izdrzavao u KPZ ‘’Dubrava’’, kasnije prebacen u Nis a potom u KPZ ‘’Sremska Mitrovica’’. Kako je trebalo da izlasi iz zatvora 17. maja 1999. njegov branilac mu je obezbedio smestaj kod nekog rodjaka u Novom Sadu i obavestio upravu zatvora (17. aprila 1999.god.), da ce 17. maja licno doci u zatvor da preuzme svog klijenta, jer ukoliko se on odluci da putuje za Kosovo, posto iz zatvora nije upoznat sa pravom stanju situacije, moze sa izgubi zivot istog dana kada oseti slobodu.

Iz uprave zatvora receno mu je da, on ponovo zove prvog radnog dana posle prvomaj -skih praznika, jer do tada sigurno Hoti nece biti otpuste. Da li ce se on pustiti koji dan ranije (pre isteka roka 17. maja, zbog dobrog vladanja), odluci ce uprava zatvora posle prvog maja. Neposredno posle prvomajskih praznika, kada je adv. kontaktirao upravu zatvora, zaprepascen saznanjem da Hoti nije vise tu. Receno mu je da, njegov klijent prebacen u (sabirni centar) KPZ Nis, odakle su svi Albanci transportovani za KPZ ‘’Dubrava’’ - Istok. Istog dana branilac je trazio od minstarstva pravde da, Hoti ne bude pusten na slobodu iz KPZ ‘Dubrava’, jer vrebaju ga mnoge opasnosti, vec da prethodno bude prebacen u nekim zatvorima u Srbiji, odakle bi ga branilac preuzeo. Predlozeno je cak i troskove transporta da snosi branilac.
Petog maja preko kabineta Predsednika Srbije Milana Milutinovica, branilac je predao molbu sestre Ukshina Hotija, koja se tada nalazila u Tetovo, Makedonia u zbegu. On moli Predsednika Milutinovica da ucini sve, kako ne bi se doveo u opasnost zivot njenog brata. Molila je Predsednika Republike Srbije, da on upotrbi svoj autoritet, kako bi se Ukshin Hoti prethodno prebacio u nekim od srpskih zatvora, a potom bude oslobodjen. Kako bi se o daljoj njegovoj sudbini brinuo njegov branilac.

Ukshin Hoti biva pusten iz KPZ “Dubrava” dana 16. maja oko 11,oo h, tj. U nedelju.
Zanimljivo je pomenuti da, nikada ranije nisu zatvrenici pusteni u nedelju. Praksa je bila do tada da, onima kojima istice kazna u nedelju budu pusteni u subotu, u nedelju nikada.

Ukshinu Hotiju se gubi svaki trak istog dana (16.maja 1999). Ocevici kazu da je ubijen na drugom kilometru od zatvora u pravcu Istoka. Njegovi posmrtni ostaci nikada nisu nadjeni.
Dana 22. maja 1999. poginuli: 1) Ilir Luzha iz sela Vranic; 2) Sahit (autor je propustio da belezhi njegovo prezime, prilikom posete Sahitovih drugova u KPZ “Zabela” 22. jula 1999) iz sela Bukosh; 3) Nexhat Kokollari iz sela Savrovo, svi iz opstine Suva Reka.
Informacija je dobijena od Fatmir Berishe, Veselj Llugagjije i Uke Thaqi, u KPZ “Zabela”; “Nis” i Okruzni zatvor “Prokuplje”, prilikom posete ovih zatvorenika.
Ilir Luzha, Sahit i Nezhat Kokollari bili pritvorenici u Okruznom zatvoru u Prizren. Za vreme bombardovanje zajedno sa Fatmirom, Veseljeom, Ukom i drugima se prebacuju u KPZ “Dubrava”. Tela pokojnog Ilira i Sahita, porodice su ih pronasle kasnije. Pre - nesene su u njihova mesta da bi ih sahranili po mesnim obicajima, dok telo Nexhata nikada nije pronadjeno.

22. maja 1999. U KPZ “Dubrava poginuo i Zef Kqira, iz okoline Djakovice od strane srpskih bezbednosnih snaga. Advokat Bitic Husnija je ovu informaciju dobio od brata ubijeno Zefa, Hil Kqire prilikom posete u KPZ “NIS” 04. 08. 1999. godine i od Pjeter Kqire, Zefovog sinovca u KPZ Zabela prilikom posete 25. jula iste godine. Advokat dr. Husnija BITIC je obavestio Zefovog brata Gjona, koji se nalazio u privremenom radu u Svicarsku. Porodica je pronasla grob. Prenela njegovo telo u njihovo selo. Sahranjen po verskim i tradicionalnim obicajima.

Lista imena drugih poginulih lica u KPZ “Dubrava” u toku NATO napada i ubijenih od strane srpskih snaga bezbednost 19 - 23 maja maja 1999.g.
Bahri Kryeziu, iz Djakovice (Gjakove list No. 123). Priveden je 10. Maja 1999. g. u Djakovici (Gjakove). Poginu 19. Maja 1099.g. tokom NATO bombardovanja u KPZ “Dubrava” - Istok.
Izvor: advokat Teki Bokshi, informaciju je dobio od Kryeziu Atli, prilikom posete u KPZ “Zabela” - Pozarevac, 03.a vgusta 1999.g.
Napolon Guta iz Djakovic (Gjakove list No. 522) ranjen je 23. Maja 1999.g. u toku NATO bombardovanja KPZ “Dubrava” – Istok. Nakog tog, istog dana ubijen od strane srpskih snaga bezbednosti. Izvor: Teki Bokshi, advokat. Informaciju dobio od Halil Gute, brata Napolona Gute prilikom posete u KPZ “Zabela” 03. avgusta 1999.g.
Myhedin Guta iz Djakovice (Gjakove list 514). Ranjen 23. maja u toku NATO bombardovanja KPZ “Dubrava” – Istok. Nakon toga, istog dana ubijen od strane srpskih snaga bezbednosti. Izvor advokat, Teki Bokshi. Informaciju je dobio Halila Gute,, unuka ubijenog Myhedina, prilikom posete u KPZ “Zabela” - Pozarevac, 03. Avgusta 1999.g.
Fazli Imeri, iz sela Ponoshec, opstina Gjakove. Osudjeno lice po presudi
Vojnog suda u Nisu. Bio je na izdrzavanje kazne u KPZ “Nis” – Nis. Posle 24.marta 1999. (28. aprila prim.autora), sa grupom drugih albanskih osudjenika transportovan u KPZ “Dubrava”- Istok. Poginu u toku NATO bombardovanja KPZ “Dubrava”, dana 23. maja 1999.god. Izvor, advokat Teki Bokshi. Informaciju je dobio od kolege Radomira Pesica, branilac Gazmend Imeri-ja. Ahmet Hoda iz Urosevca ( Ferizaj ). Iz tkz Urosevacke grupe. Stradao 21. maja u NATO bombardovanja. Ylber Topalli stavio u dzep odela pokojnika ceduljicu sa imenom. Izvor Ylber Topalli preko advokata Milana Jankovica, prilikom posete 06. avgusta 1999.g. Enver Topalli iz Ferizaja (Urosevacka grupa) stradao 19. maja 1999. U toku NATO bombardovanja. Porodica je upoznata. Brat Envera Topallija je isao u Istok. Na mestu gde stoji oznaka da je sahranjen Enver Topalli, nije nasao njegovo telo. Na tom grobu se nalazilo telo nekog drugog zatvorenika-pritvorenika. Grob je otvarao licno brat pokojnog Envera. Izvor, porodica Envera Topalli-ja.
Hasan Hoda, iz Djakovice;
Blerim Hoda, iz Djakovice;
Anton, prezime nepoznato iz sela Vogovo, opstina Djakovica;
Ilir Damoni (Damonaga), iz Djakovice;
Besnik Kastrati, iz Djakovice;
Hajdar Pepaj, iz sela Kadroli, opstina Djakovica;
Mejdi Dalloshi, iz Kacanika;
Tefik Raka, iz Kacanika;
Avdyl Gafurr Luma, iz Kacanika;
Isuf Luma, is Orahovca;
Gani Thaci, iz Orahovca;
Besim Pacarizi, iz Prizrena;
Lulzim Hajda (verovatno Hajdari, prim. autora), iz Orahovca;
Dzemajl Munazeri, iz Orahovca;
Dzamajli Bytyqi, iz Orahovca;
Hysen Ademaj, iz sela Moliq, Djakovica;
Qaush Ahmetaj, iz sela Seremet, Djakovica;
Hamdi Ademaj, iz sela Racaj, Djakovica;
Halit Ademaj, iz sela Racaj, Djakovica;
Fadil Beqiraj, iz sela Racaj, Djakovica;
Rame Ibrahimi, iz sela Stubla, Djakovica;
Bardhec (prezime nepoznato), iz sela Ponoshec, Djakovica;
Zek Hasanmetaj, iz sela Streoc, Decane;
Naim Kurmehaj, iz sela Streoc, Decane;
Gani Zekaj, iz sela Lumbardh, Djakovica.

Perparimi Dim 1 Fév - 3:04

Gornji spisak predstavlja samo deo zatvorenika - zrtve svirepog postupka srpskih bezbednosnih, militantnih i paramilitantnih snaga kojima je bio cilj da sto vise zrtava nad albanskim zatvorenicima - pritvorenicima, zbog cega su i dovedeni u taj zatvor.
Medju zrtvama ima i zatvorenika – pritvorenika nalazili ljudi razlicitih godisnjih doba, od veoma mladih do starih i do sedamdeset godina. Bilo je onih koji su vec osudjeni, koji cekaju sudjenje jer su vec bili optueni, ali veliki broj je i onih koji su pokupljeni iz svojih kuca u raznim krajevima Kosova, ili prosto su skinuti sa kolone prilikom masovnog prebega albanskog stanovnistva iz Kosova, na putu za Albanij ili Make -doniju.
Najbolji dokaz je izjava Remzi Tetrice, koji kaze da su pritvorenici njih 155 dovedeni u
KPZ Dubrava 18. maja 1999.g. Dakle samo cetiri dana pre krvavog pira - masakra.

Ovavak barbarski postupak je dobro isplaniran i izveden od strane Ministarstva Prav- de Republike Srbije, tako da se masakriraju Albanci, tj. pripadnici nacije u kojoj ne spada ministar Dragoljub Jankovic i njegovi ratni huskaci. A potom da mogu napadati NATO alijansu, kako ubija neduzne, nezasticene gradjane Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, kao sto je bio slucaj, kada je nastradalo stotine Albanaca pored puta u selo Korise opstina Prizren. Tada kolona Albanaca koja je nameravala da nastavi put ka Republici Albaniji zaustavljena pored sela. Nije im dozvoljeno da se vrate svojim kucama u selo koja je bilo udaljen samo kilometar od mesta gde su zaustavljeni. Smesteni u jednom placu gradjevinskog materijala pored asfaltnog putaa: Pristina - Prizred, koji prethodno bio koriscen kao vojni objekat i koji je bio na meti NATO bombardovanja. Iste noci taj plac je bombardovan i nastradalo stotine civilja Albanaca. Da ironija bude veca, Srbija “proglasava dan zalosti” i optuzuje NATO kako ubija neduzne ljude.

Prilog:

Izvestaj o incidentu, Fond za humanitarno prvavo.
File: Oktomber 2000. 17. TV zatvorenika u KPZ Dubrava - Istok.
Primarni izvor FHP Beograd. Sekudarni izvor: advokat Teki Bokshi, HLC Gjakove.
Datum izvestaja 17. 10.2000.g.

INCIDENT
Datum: 19. Maj 1999.god. LOKACIJA: Gjakove.
Fizicke povrede: ubistvo. Druge povrede. Povrede tela.

IDENTIFIKACIJA ZRTAVA

1. Bahri Kryeziu, uveden u predenjme spisku pod red. br. jedan ( 1 )
2. Hasan Hoda, " " " " sedam ( 7 )
3. Blerim Hoda, " " " " osam ( 8 )
4. Ilir Domonaga, " " " " deset (10)
5. Napolon Guta, " " " " dva ( 2 )
6. Mujhedin Guta, " " " " tri ( 3 )
7. Besnik Kastrati, " " " " jedanaest (11)
8. Krist Nokaj, i Valentin Nikolbibaj.

IDENTIFIKACIJA POCINILACA: Cuvari zatvora, radnici Ministarstva pravde Republike Srbije, MUPR Srbije, paramilitarne snake i neki zatvorenici.
Svedoci: Remzi Tetrica,
Dokazi: Izjava svedoka:

Ja sam Remzi Tetrica iz Djakovice, ulica Q.Bakija 10, rodjen 16. Februara 1946. u Djakovici. Osudjen u Okruznom sudu u Pristini u tkz. “grupi biv. Policajaca Pokrajinskog SUP-a” na dve godine i sest meseci zatvora. Prilikom izricanje presude pusten sam da se branim sa slobode. U pritvoru sam bio 7 meseci i 26 dana. Po pravnosnaznosti presude otisao sam na izdrzavanje kazne, preostali deo kazne. Stupio sam na izdrzavanje kazne u KPZ Dubrava 20. 11. 1997. g. Tu sam ostao do 30. 04. 1998.g. Toga dana, dakle 30. 04. 1998.g. iz “Dubrave” premesteni za KPZ Nis 18 zatvorenika, osudjena lica, odnosno 8 za Nis i 10 za Sremsku Mitrovicu. Ja sam premesten u KPZ Nis. Takav premestaj je obrazlagan razlozima sigurnosti, zbog borbi u Drenici, a KPZ Dubrava se nalazi na granici Drenice. U KPZ Nis, ostao sam sve do 30. aprila 1999.g.

Sve do 24. O3. 1999.godine tretman je bio relativno dobar.

Od 24. 03. 1999. godine, kada je NATO pocelo da bombarduje, svaki dan su tuceni zatvorenici albanske nacionalnosti. Albanci su smesteni u 4 sobe po 22 zatvorenika. Uvek po pojavljivanju alarma vazdusne opasnosti pocinje ritual tuce. Dolazili po 15, 20 ili 30 cuvara zatvora. Iz soba izveli zatvorenike - albance u hodnik 10 po 10 i tuku njih sistematski. Psovavali su, kako su se oni izrazavali “siptarsku majku”. Tukli su nas, jer su navodno albanci trazili da NATO bombarduje Srbiju.

To se desavalo svaki dan bez izuzetka.

Dana 29. 04. 1999.godine naredjeno je da se Albanci iz Paviljona “C” spremaju za premestaj (paviljon “C” je bio popunjen sa albancima - politickim zatvorenicima, primedba autora ove prijave).
Na spratu vise, bilo je Albanaca – zatvorenika, ali su oni bili osudjeni za ordinarna dela. Na spratu o kome govorim bili smo uglavnom zatvorenici za politicka dela i mali broj ordinarnih osudjenika. Dakle iz KPZ Nis premesteni smo mi 88 zatvorenika, a na spratu vise od nas, albanski zatvorenici i dalje ostali u KPZ Nis.

Na putu za “Dubravu”, kod mesta Orlate, u blizini autobusa, NATO avijacija je pogodila oklopni transporter Vojske Jugoslavije, a i autobus je ostecen. U prvi mah vojne staresine koji su dosli u autobus dobro su se ponasali dok nisu saznali da se radi o zatvorenicima - albancima. Onda je u autobusu usao jedan staresina VJ psovajuci i tom prilikom jednog zatvorenik je ubo noz u lice pa je potom noz prevrtao. Jednom drugom zatvoreniku je ubo noz u glavu. Ostala vojna lica i cuvari zatvora su molili njega da ne zlostavlja zatvorenike jer imaj naredjenje da ih do zatvora u Dubravi prebace zive i zdrave, pa psle neka rade sa njima sta hoce. Mada je autobus bio ostecen, vozac napokon ga je osposobio i prebacio zatvorenike do zatvora u Lipljanu. Zatvorenici su tuceni priliko ulaska i sutrasnjeg izlaska iz tog zatvora. Sutradan, 30. aprila 1999.godine zatvorenici su prebaceni iz Lipljana u KPZ Dubrava autobusom. Prilikom izlska iz autobusa u KPZ Dubrava zatvorenici su tuceni od strane strazara - cuvara iz Nisa i njihovih kolega iz KPZ Dubrava. Posle u Dubravi nisu tuceni. U KPZ Dubrava zatekli smo zatvorenike - albance koji su bili dovedeni u Dubravi iz Lipljana, Leskovca, Prokuplja i drugih zatvora iz Srbije. Tu su bili i zatvorenici osudjeni po presudi Vojnih sudova, kao sto su:
Avni Ahmetaj; 2) Bedri Kokalaj; 3) Gazmend Ymeri; 4) Hysen Latifaj; 5) Iber Metaj; 6) Fadil Dabiqaj (Dabicaj)

Tretman je bio los sve do 19. 05. 1999.god.

Dana 19. Maja 1999.godine pre podne NATO je bombardovalo paviljon “C”, tkz. “izolacija” gde su bili zatvorenici dovedeni iz Lipljana. Tom priliko je ubijen 4 zatvore - nika i to, jedan iz sela Bitesha, albanac, katolicke vereispovesti i jos trojica drugih ciji identitet ne znam. Citav personal zatvora je pobegao i napustili zatvor. Zatvorenici, slobodnjaci koji su se nalazili van paviljona, polugama, lopatama i drugim predmetima porazbijali vrata paviljona i omogucili zatvorenicima da izlaze na polje, na dvoristu. Svi su izasli vani izuzev 155 zatvorenka iz Djakovice, koji su dovedeni u ovaj zatvor 18. maja 1999.go-dine. Oni nisu izasle, mada su vrata paviljona bila otvorena.

Kasnije su dosli strazari naoruzani automatskim oruzjem, sa njma su bili i neki zatvo - renici srpske nacionalnosti, takodje naoruzani. Rekli su nam da se vratimo u pavljone, da se smestimo u nizim spratovima. Nakon 5 - 10 minuta otsli su na karaulama.

Dvadesetog maja su nam davali po jedan hleb.

Dana 21. maja pocelo je masovno bombardovanje. Trajalo od jutra do 22,oo sati. Prvi objekat koji je pogodjen bila je upravna zgrada zatvora. Culo se da je tom prilikom poginuo zamenik direktora, albanac i dva cuvara srbina.
Skoro svi zatvorenici su izasli van objekata, na dvoristu. Toga dana je obijeno 19 zatvorenika, a mnogo je povredjeno lakse ili teze. Naime, zatvorenici su se udavalji od objekata, ali napad je bio snazan, pa su se u vazduhu leteli veliki komadi betona, gvoz- dza, cigala i drugo, od kojih su uglavnom ubijeni ili povredjeni zatvorenici. Personal je bio napustio zatvor.

Nakon prestanka bombardovanja, zatvorenici su pokusali da pomognu ranjenicima. Sutradan, tj. 22. maja zatvorski cuvari sa nekim zatvorenicima srbima naoruzani su se vratili u zatvor i ubili par zatvorenik. Potom je paljba prestala. Posle zatvorenici su pozvani da izlase napolju i da nose svoje stvari, jer treba da se premeste za Nis. Da se stroje kod sportskog igralista. Odmah se posumnjalo, jer ukoliko bi istinsko trebalo da se ide za Nis prestrojavanje trebalo da bude kod platoa ispred kuhinje. Remzi je ostao u paviljonu. Na postrojene zatvorenike je pucano sa svih strana, sa visina, automatskim puskama, rafalima, zoljama i dr. Ostalo je ubijeno 108 zatvorenika i mnogo ranjenih.
Dana 23. maja ponovo su dosli cuvari - strazari zajedno sa zatvorenicima srpske nacionalnosti naoruzani. Jurili zatvorenike i gadjali zoljama, bombama i automatskim puskama. Kako su mi rekli: Avdyl Jetishi i Bujar Goronci, osam zatvorenika je ubijeno samo u kuhinji. Bilo je ubijenih i po sahtovima. Ja sa par zatvorenika sakrili smo se u vodovodnom sahtu. U sahtu su baceno dve bombe. Sestorica su tesko ranjena a jedan od njih kasnije je preminuo, od posledica ranjavanja. Posle toga je zatvorenicima naredjeno da izlaze podignutih ruku. Ostavljani su na dvoristu 4 - 5 sati. Data im je po jedna cigareta. Nakon toga im je receno da mogu slobodno da se krecu po zatvoru a za hranu da se snadju kako mogu, jer sutradan ce krenuti za Nis.

Ranjenicima su davali prvu pomoc.

Dana 24. maja naredjeno ja da ponesemo samo najneophodnije stvari, higijenske i drugo ali posle su naredili da te stvari ostavljaju. Sve smo stvari ostavili.
Krenuli smo u sedam autobusa. Pre ulaska u autobus u Istoku dva strazara uzeli su nam podatke svima. Tom prilikom smo se zadrzavali oko dva sata. U Lipljanu smo stigli, da bi prspavali. Prilikom ulaska u zatvor u Lipljan tuceni su svi zatvorenici. Nisu bili vezani. Smesteni smo u sobi sa 4 kreveta po 30 zatvorenika. Spavali smo na podu, na sundjerima po 30 ljudin.Tu smo ostali do 09. 06. 1999.godine. Dana 09. 06. stalno je provocirana NATO avijacija, jer se citave noci pucalo. Oko pola noci su upalena svetla. Rekli su da treba da se jave ko bude prozvan. Tako su bili smesteni u prizemlje po 50 u jednoj sobi do jutra. Sutradan vezali su ruke svima i sredinom dana izvukli iz soba, zatvorenici su ubaceni su u autobuse. Stigli smo do Nisa. Tu je ostao jedan broj zatvorenika a jedan broj je nastavio put do Sremske Mitrovice. Putem nije bilo problema. U Sremsku Mitrovici korektno su docekani.

Po saznanje Remzije, kada je on stigao u S.Mitrovici, tamo su bili smesteni 325 zatvorenika albanske nacionalnosti. Albanski zatvorenici su smesteni u posebnim paviljonima. U prvi mah bili su mesani a posle 5 dana, izdvojeni su zatvorenici - osudjenici i pritvorenici.

Nikada nisu izvedeni u zatvorsku setnju

Hrana je bila kvalitetna ali apsolutno nedovoljna.

U KPZ Dubrava, kao posledica napada na nenaoruzane zatvorenike od srpskih snaga bezbednosti dana 22. maja 1999. Godine iz Djakovice ubijeni su:

1) Bahri Kryeziu;
2) Hasan Hoda;
3) Blerim Hoda;
4) Ilir Damonaga;
5) Napolon Guta;
6)Yhedin Guta;
7) Besnik Kastrati;
Cool

Krist Nokaj; i
9) Valentin Nikolbibaj.

Krist Nokaj i Valentin Nikolbibaj su ubijeni priliko pokusaja begstva.

Kako je Remziji rekao Gazmend Tahiri, istog dana je od srpskih snaga bezbednosti ubijen Gazmend Imeri iz sela Ponosevac i Iber Metaj iz Ereca.

Ostale ubijene ih ne zna.

Kada napustili zatvor “Dubrava”, ubijeni zatvorenici nisu bili sahranjeni. Povodom ovog dogadja, tacnog broja ubijenih, nacin identifikacije, cinjenica da je svima pisano po ceduljicu sa imenom ubijenog i stavljeno im je u dzepu, najbolje zna Blerim Olani, raniji radnik PSUP-a - Pokrajinskog Sekretarijata Unutrasnjih Poslova, koji je oslobodjen iz zatvora zbog isteka kazne, kaze na kraju svog iskaza Remzi Tetrica.

Osudjena lica se upucuju na izdarzavanje kazen u cilju resocijalizacije da se ponovo vrate u drustvu kao resocijalizovani clanovi drustva, a bivsi ministar Dragoljub Jankovic je postupao protivno pravnim aktima jednu kategoriju albanskih zatvorenika poslao direktno u smrt jer kao sto je vec receno godinu dana ranije KPZ dubrava je pretvoren u vonji objekat. Jankovic je znaao ili je morao da zna da ce vojni objekti biti ciljevi Nato bombardovanja pa je zatvorenik koji su bili u sigurnim objektima KPZ u Srbiji preseljio u Dubravi.
Na osnovu izlozenog Predlazem Specijalnom Tuzilastvu da na osnoovu ove prijave i drugih nepobitnih dokaza koje ce tuzilastvo prikupiti podici optuznicu protiv prijavljenog koji ce dobiti zasluzenu kaznu za svoja dela.

Podnosilac prijave nije mogao da utvrdi tacnu adresu prijavljenog ali tuzilastvo moze lako doci do njegove adrese preko registra gradjana kod nadleznog organa.

Primedba autora.

Izjava Remzi Tetrice mestimicno nije pisana u duhu pravopisa jezika na kome se podnosi prijava, sa razlog, sto je ona tako zabelezena prilikom njegovog iskaza. Kao posledica toga, je cinjenica, sto Remziji nije srpski jezik njegov prvi jezik kojim se sluzi, Drugo, lice pred kojim se Remzi ispovedao nije hteo da izjavu “kozmecickim manirom uredjue, jer bi ona u tom slucaju izgubila autentocnost. Tako, da je ucinjen pokusaj da izjava bude razumna, jasna i da se sacuva originalnost.

Dr Husnija Bitic [/color]

Dr Husnija Bitic ,deshmitaret e masakrave harruan perjetimet

Dr Husnija Bitic ,deshmitaret e masakrave harruan perjetimet

Re: Dr Husnija Bitic ,deshmitaret e masakrave harruan perjetimet