Deklarate ne Hage

Perparimi Dim 26 Jan - 13:23

aktuelno izdanje
arhiva
arhiva starih izdanja
o nama
kontakt
Da li ste bili žrtva nasilja?
Da
Ne

pogledaj rezultate

Broj 608
aktuelno izdanje
Neoborivi svedok mučkih zločina Šiptara
SVEDOČENJA - Bivši šef analitike DB na Kosmetu svoje kazivanje u Tribunalu pretočio u knjigu
Javnosti poznat kao svedok haškog tužilaštva o zločinima bivših komandanata OVK Ramuša Haradinaja, Lahija Brahimija i Idriza Baljaja, nekadašnji šef analitike Državne bezbednosti Srbije na Kosmetu, Zoran Stijović, svedoči i za “Reviju 92”. Kroz pojedinačne, lične ljudske tragedije iznosi dokaze počinjenih zločina nad kosmetskim Srbima, i ostalima. Ovih dana predstaviće se i kao autor knjige “Kosmet, moje svedočenje”. Odbrana optuženih pokušala je da ga izbegne kao svedoka u Hagu, argumentom da su njegova saznanja iz druge ruke i da zločine nije direktno video. Sudsko veće je odlučilo drugačije. Ispitivan je 4. 8. 9. i 10. oktobra ove godine (preko 500 stranica integralnog teksta). U jednoj od pauza, pošto je “izdržao” i unakrsno ispitivanje advokata odbrane, poslužilac Tribunala doneo mu je koverat. Obavešten je da Sud prihvata njegovo svedočenje i svih 78 dokaza, kao i da će njegova objedinjena izjava biti dokazni materijal u postupku. U potpisu je bilo ime Karle del Ponte. Stijović otkriva da je DB imala preko 200 doušnika, insajdera koji su službu donosili informacije direktno sa izvora. Jedan, koji se služio imenom “Jaglić”, bio je infiltriran u rukovodstvo OVK u Glođanima. Drugi, “Moravac”, doturao im je više godina važne podatke o delovanju terorista. “Ris” i “Zoran” bili su ubačeni u same vrhove separatističkih pokreta. Neki su za službu radili još kao zatvorenici u SFRJ. - Kad je savezna vlada devedesetih donela odluku o oslobađanju svih političkih zatvorenika, na slobodi su se našli svi pripadnici Narodnog pokreta Kosova (NPRK), čiji je vojni projekt i bio OVK – uvodi u događaje koji su usledili Zoran Stijović. - Među njima pušteni su i glavni ideolozi: Adem Demaći, Hidajet Hiseni, Mehmed Hajrizi, Bajram Kosumi, Ismet Haradinaj... Služba je preko “Moravca” i “Jaglića” saznala da je u proleće 1993. godine održan sastanak u selu Zajas u Makedoniji, kada je NPRK odlučio o dejstvima na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, Preševu, Bujanovcu i Medveđi, Crnoj Gori i užoj Srbiji. Cilj dejstava bilo je ujedinjenje svih teritorija na kojima žive Albanci. Dobra stvar je, nastavlja, što je služba (DB) animirala doušnike. Navodi primer, Meha Uke, dugogodišnjeg zatvorenika, nekadašnjeg pripadnika Narodnog pokreta Republike Kosovo (NPRK), koji je i kao robijaš radio za DB Srbije: - Služio se imenom “Moravac”, a kada je, sa ostalima, pušten na slobodu, zadatak mu je bio da prati grupu Adema Jašarija. Stradao je smrtno u jednoj operaciji 1996. godine. Glavni štab OVK proglasio ga je za narodnog heroja Republike Kosova, dodelio mu čin general-majora, a jedna brigada OVK dobila je njegovo ime. Tek posle povlačenja srpske policije sa Kosmeta 1999. godine, saznalo se ko je bio. Otkucao ga je posthumno jedan Albanac iz Kosovske Mitrovice, operativac koji je ostao dole posle našeg povlačenja. Preko noći su mu, navrat nanos, oduzeli sva odlikovanja i priznanja. Stijović u uvodu svoje knjige “prostom analizom događaja i istorijskih činjenica o srpsko-albanskim odnosima u DžDž veku” dokazuje da ne postoji problem Kosova, već problem ponašanja Albanaca na Balkanu, koji u kontinuitetu rade na ideji ujedinjenja svih Albanaca na Balkanu (Velika Albanija). Memorandum, koji je 20. oktobra 1998. godine usvojila Albanska akadenija nauka u imetnosti, navodi kao poslednji dogovor za rešavanje albanskog nacionalnog pitanja u celini”: - Memorandum u fazama razrađuje strategiju albanskih separatista u Srbiji, zj. Na Kosmetu, ali i u Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj, Italiji. U martu 1998. u Ministarstvu spoljnjih poslova Albanije formiran je međuresorski štab, čiji članovi su bili najbolji kadrovi civilne i vojne službe bezbednosti Albanije, stručnjaci za subverzivno propagandna dejstva i diplomate. Dokazujući da su Albanci minirali sve mirovne sporazume Beograda i međunarodne zajednice, Stijović podseća na Rezolucija SB 1160, donetu 13. marta 1998. koja poziva obe strane da se uzdrže nasilja: - Međutim, oni već 3. aprila 1998. u Iglarevu maltretiraju i otimaju Ibrahima Zogaja, šumara u JP “Šume Srbije”, i njegova dva sina. U isto vreme otimaju i dvojicu braće Beriše. Tela sve petorice nađena su 6. aprila u mestu Carevac, na regionalnom putu Mališevo-Orahovac. Bili su izlomljeni, pa streljani i ostavljeni pored puta. Kao primer ostalima. Zločin je usledio posle pisma koje je grupa Albanaca, među kojima i Zogaj, uputila Slobodanu Miloševiću, predsedniku OEBS, Bilu Klintonu i drugim vodećim međunarodnim ličnostima, tražeći da se situacija stabilizuje... U januaru iste godine ubijen je iz snajpera penzioner Đorđe Belić, a na njegovu kuću, u selu Kijevu, bačena bomba. Nižući zločine koji su usledili, Stijović navodi da su ubrzo oteta dva bračna para: Radunovići i Vlahovići, opština Dečane, i Sloba Radošević. Njihova tela nađena su tek u septembru (1998) u Radonjićkom jezeru. Upozorivši da se malo govori o ulozi Tirane, “koja je u periodu septembar, oktobar 1998. formalnim odlukama priznala Republiku Kosovo”, kaže: - Za albanske vođe Republika Kosovo je odavno završena stvar. Tačija, najverovatnije budućeg premijera Kosova, trenutno najviše zanima da li će grupacija Olbrajt pobediti u trci oko preuzimanje koncesije za izgradnju TE “Kosovo 3”. Šira javnost malo zna da je 2001. godine Džordž Buš Proklamacijom broj 452 i Ukazom 13219, zbog pružanja pomoći terorističkim anagama, stavio na crnu listu OVK, Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca, Oslobodilačku nacionalnu armiju (ONA), Narodni pokret Kosova (NPOK) i Politički savet Preševa, Medveđe i Bujanovca, kao i 24 pojedinca, sa imenom i prezimenom. Na žalost,za građane Srbije bilo je to kasno. Raspravu u Tribunalu sa odbranom optuženih koja se protivila terminu “terorizam” i zalagala za upotrebu pojma “gerila” ili “borci”, Stijović je argumentovano dobio: - Rekao sam, ako kažemo da je legitimno pucati na policiju, a ni u jednoj državi to nije, kako objasniti da je legitimno pucati na decu, žene, starce, koji su se našli na udaru masovnih trerorističkih dejstava. Tamo gde je na vlasti bila OVK, Srbi su brutalno ubijani, zlostavljani, proterivani, a njihova imovina pljačkana i uništavana. Danas u Prizrenu, Peći, Dečanima, Đakovici skoro da nema Srba. Rekao sam u Tribunalu da je ono što se Srbima dešavalo posle juna 1999. i Venton Suroi u jednom uvodniku “Koha Ditore” nazvao albanskim fašizmom. Uz nezaobilazni Račak, “koji je bio okidač za agresiju”, Stijović pita: ko je dao nalog da se policija povuče i lice mesta posle antiterorističke operacije u kojoj je pobijeno dosta terorista ostane neobezbeđeno? - Epilog je da su to oni iskoristili, stavili tela u jarak, došao je Voker i proglasio masakr – kaže Stijović i podseća da je Račak bio ključni za dokazivanje lične i komandne odgovornosti Slobodana Miloševića, da sada kad se sudi petorici srpskih generala, najvišim policijsko-vojnim zvaničnicima Beograda, nema optužnice za Račak. - Jasno je šta to znači. Tribunal ili neko ko zna, treba to i da kaže. Među dvadesetak monstruoznih zločina nad Srbima i ostalima, koje je naveo u svojoj knjizi, Stijović izdvaja nekoliko: - U teškom napadu na meštane sela Breževik u okolini Peći, 6. jula 1998. godine ranjen je Srđan Perović (36), komandant Specijalnih jedinica u SUP Peć. Odneli su ga sa sobom. Našli smo ga tek 16. avgusta, uz telo policajca Rajkovića. Obdukcija je pokazala neviđeni zločin, zbog kojeg Ramuš Haradinaj mora da odgovara, makar po komandnoj odgovornosti. Znamo da je zločin počinio Med Krasnići, iz Vranovca kod Peći, i grupa koju je on predvodio. Peroviću su za života polomili sve kosti, na prstima, potkolenice, rebra, butne kosti... sve. Onda su mu, živom, odsekli jedno uvo, drugo uvo do pola, odsekli su mu nos, jedno oko mu izvadili. Posle svega podigli su ga na mesarsku kuku. Pod težinom, telo je otpalo, a ruka ostala da visi. Imam fotografiju. Kad ni sami više nisu mogli da se iživljavaju, razbili su mu lobanju drvenim kocem i usmrtili ga. Posle njega stradalo je više od 30 njegovih kolega. Iza svih tih ubistava, kao i mučkuh zločina nad civilima, čija su tela nađena u Radonjićkom jezeru, stoji OVK – svedoči Stijović. Teška zverstva desila su se i u sukobima na području Orahovca i Mališeva, juna 1998. godineČ - Iz sela Opteruša i Retine pokupili su i odveli 24 muškarca, Srbina. Sve su ih pobili. Njihova tela pronađena su tek 2005. godine u Volujku kod Kline. Naš sagovornik svedoči i o tragediji i silovanju dveju sestara i jezivom ubistvu Rajka Nikolića: - Te dve nesrećnice, rođene sestre, čija imena znam, a ne mogu ih reći, silovalo je 40 zlikovaca, i to naočigled otetih Srba. Kad više nije mogao da gleda zversko iživljavanje, Rajko Nikolić ih je pljunuo, rekao im da su životinje. Skočili su, premlatili ga, a onda naterali njegovog sina Cvetka da uzme kantu s benzinom i polije po ocu. Zapalili su ga i čovek je živ izgoreo. Pred sinom i pred ostalim Srbima. Ključni krivac za taj zločin su Fatmir Ljimaj, sada potpredsednik Tačijeve patije, i Gani Krasnići. Bio je još jedan, čijeg imena u trenutku ne mogu da se setim. Jedna sestra je posle mentalno obolela, druga brine o njoj. Žive u okolini Kraljeva. Ljimaj je bio optužen za Lapušnik, ali je oslobođen jer za to i nije odgovoran. Pitam: zašto su odavde poslati podaci za Lapušnik, a ne za ovaj slučaj ili za Klečku, zašta je Ljimaj neposredno odgovoran? Na kafić “Panda” u Peći, mestu na kojem su se okupljali Srbi i Crnogorci, krajem 1998 (novembar ili decembar) bačena je bomba, a na goste pucano kroz prozor: - U besomučnoj pucnjavi automatskim oružjem ubijeno je šestorica mladića. Bili su još dečaci. Mada sve zločine teškim, Stijović podseća na otmicu potpredsednika opštine Kosovo Polje, Zvonimira Bojanića, krajem 1998. godine: - Oteli su ga i izveli iz porodične kuće, pod pretnjom oružjem. Sutradan je njegovo telo nađeno na putu Priština – Glogovac. Nasred puta. Ubili su, pa preko njega prešli teretnim vozilom. Bilo je, kaže Stijović, mnogo zločina posle odlaska vojske i policije sa Kosmeta, “ali se o njima malo priča. Jedan od najtežih, ako se uopšte zločini smeju gradiriti, počinjen je odmah, već u junu 1999, na području opštine Istok. U kući Stanoja Ljušića spaljeno je pet starijih muškaraca i dve žene. - Direktora osnovne škole u Istoku Momčila Pumpalovića rastrgli su traktorom – priča o neviđenom zverstvu i užasu naš sagovornik. - Vezali su ga za traktor, kao ono nekad “konjima za repove” i rastrgnuli. Zna se da je to uradio Naser Šatri, lokalni kriminalac, koji je 1989. godine, pod još nerazašnjenim okolnostima, prošao pored policije, u kojoj su bili i Albanci, popeo se na drugi sprat i teško ranio našeg operativca Toma Babovića i pobegao. Trenutno izdržava kaznu u Dubravi, ali ne zbog zločina već zbog klasičnog kriminala. Toma živi u Novom Beogradu, nepokretan. Podseća i na monstruozno ubistvo Milice Mirić, iz Peći. Devojku su silovali pred majkom, koju su prethodno vezali, a zatim je zaklali. Gledajući nož zaboden ćerki u grkljan, iz kojeg šiklja krv: - Starica je ipak smogla snage da se nekakao kroz Peć dovuče do Patrijaršije, gde je bio Vladika Amfilohije, koji je sa monasima i uz pratnju Kfora, preneo leš njene ćerke. Sahranili su je u porti Patrijaršije. Napomenom da zločini u zoni Drenice, “gde je bio glavni Hašim Tači, nisu istraživani, Zoran Stijović pita i odgovara: - I, šta sada hoće? Hoće da se da država onima koji su ogrezli u terorizmu i etničkom čišćenju. Kriminalcima o kojima sve žive službe sveta znaju. Nedavno je bio izveštaj BND-a, koji je Hašima Tačija, Džavida Halitija i Ramuša Haradinaja proglasio za barone narkomafije na Balkanu. HARADINAJ ODGOVORAN ZA ZLOČINE – Čim je Ramuš Haradinaj, 23.juna 1998, u selu Jablanica, opština Đakovica, imenovan za komandanta OVK u operativnoj zoni Dukađin, počeli su da se nižu zločini. Postoji i naredba kojom za komandanta terorističke grupe u selu Dujak, opština Đakovica, imenuje Pjetra Šalju, zvanog Ujka (Vuk), lokalnog kriminalca i bivšeg dobrovoljca u sukobima u Hrvatskoj. Već 16. jula, na autoputu Dečane - Đakovica, iz kola je, kod sela Dujak, otet Zdravko Radunović, ekonomista iz Peći. Teško pretučenog, odvode ga u Glođu, gde ga ubija Idriz Balja i leš bacaju u Radonjićko jezero. Posle dva dana na putu Belo Polje - Glođa, otet je penzioner Velizar Stošić. Pošao biciklom da vidi imanje. I njegov leš nađen je u kanalu Radonjićkog jezera, uz telo Zdravka Radunovića. Haradinaj je odgovoran i za smrt više od 35 policajaca, ubijenih u periodu mart - septembar 1998. godine, na području sela Glođa i i Breženik, gde je poslao veliki broj pripadnika OVK, kao pojačanje. Interesantno je da su, pored mene, ključne dokaze o odgovornosti Ramuša Haradinaja na suđenju dali i svedoci Jakub Krasnići i Sulejman Selimi, koji su pri komandnom lancu u Drenici. PRVI KREMATORIJUM POSLE AUŠVICA - U selu Klečka gde je bio komandni centar OVK, na čelu sa Fatmirom Ljimajem, bio je i prvi krematorijum posle Aušvica. Tu su otete Srbe, bilo je i žena i dece, maltretirali i potom spaljivali, u peći za pečenje cigle. Pošto tela nisu mogla da stanu cela, komadali su ih, delove stavljali u dečju kadicu za kupanje, i njome ubacivali u peć. To je klasičan primer genocida. Nađena je ugljenisana mala šaka petogodišnje Jovane. Rada Kovačević

U ovom broju:
Neoborivi svedok mučkih zločina Šiptara
Maheri kidišu na “plastični novac”
Dve presude potvrđene jedna ukinuta
Pevači najbolji i najlakši plen
OTKRIVAMO
Da li su “bosanci” preuzeli srpsko podzemlje

Belim prahom pokrivaju haške optuženike!

ALARMANTNO
Evropska kuća fudbala ima dokaze o spornim transferima

UEFA juri, Zvezda i Partizan uzmiču

SVEDOČENJA
Zoran Stijović bivši šef analitike DB na Kosmetu

Haradinaj ideolog etničkog čišćenja

AKTUELNO
Pet miliona platnih kartica privlači lopove u Srbiju

Maheri kidišu na “plastični novac”

NEOBIČNO
Novak, Jelena, Janko i Ana imaju vremena za emotivne veze

Ljubavne pobede srpskih tenisera

SKANDALI
Razlaz Srbije i Crne Gore podelio pevače epske poezije

Gusle pukle po nacionalnim šavovima

SUDBINE
U Polimlju ni starci nisu impotentni

Satiru žene i “čine đecu”

ISTRAŽUJEMO
Zašto su estradne zvezde sve češće na meti razbojnika

Pevači najlakši plen

POVODI
U Rusiji predstavljena knjiga „Zero“ Đulijata Kieze o 11. septembru

Zli momci su tamo gde je nafta
Copyright © 1999-2005 NIP Kompanija "Novosti" A.D. All Rights Reserved.

DropDownDeals What's this?

http://revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=6&articleId=32